Piše: Rajko Vasić
I pored toga što smo u ratu, stvaranjem Vojske Republike Srpske, i učestvovanjem u njoj, na najteži i najkrvaviji način pokazali šta je država, Država Srpska, mnogima ni danas nije jasno i mnogi, svjesno i nesvjesno, rade protiv nje.
Odbijaju mogućnost da imaju državu.
Neka je imaju Turci, Austrougari, komunisti, Sarajevo, nemoj da se mi petljamo sa tim.
Republiku Srpsku pritišću razne arbitraže. One su posljedica:
- Prevelike želje da se ekonomski korača. Ali i činjenice da vlasti nisu pronašle najbolji put, proceduru, već su često improvizovale.
- Latentne opstrukcije od strane izdajnika Srpske, parcijalista, marginalaca, poturica i raznih eksternih faktora.
Skoro svi ti projekti, koji su sada arbitraža, naišli su na oštro protivljenje raznih struktura pa je odsustvo jedinstva moralo da dovede do obustava.
Posljedice su iste kao i kod muslimanske blokada projekata Republike Srpske.
Prije koju godinu digla su se protivljenja za gradnju nekih živinarskih farmi, tu u Lijevče Polju, između Save i Banjaluke. Smrde farme, nemeremo živit. Smrde. Svi smrde. I goveda, i krmci, i ovce… Zato je bolje kupovati piletinu od Slovenije.
Republika Srpska će plaćati te arbitraže. Možda neće sve. Ali će to koštati one kojima nešto smrdi, koji ne daju novi blok termoelektrane, kojima će vlažnost vazduha u Banjaluci smetati jer će gore, u kanjonu, da bude hidroelektrana…
Plaćaće tako što neće biti puta, vrtića, obnovljenih bandera za elektromrežu…
Vlast zbog toga neće izgubiti glasove. Jer nema ko da ih uzme.
Đe s’ bio, šta s’ radio…
Nema ekonomije bez zagađenja, smrada, koncesija, iskorištenja zemljišta i rijeka…
Ekonomija nije Tiktok.
Republika Srpska nije Tiktok.
