Piše: Dušan Dačić
Maloletne žrtve Rata u BiH u delovima predratnog Grada Sarajeva pod kontrolom ARBiH i VRS.
Danas se u FBiH obeležava početak rata u Sarajevu, što je jedna od tema kojima sam se proteklih godina bavio u svoje slobodno vreme.
Rekao bih da sledi jedan od najvažnijih (i najdužih) nizova koje sam dosad napisao, pa se nadam da ćete do kraja ispratiti moju priču o porazu regionalnog suočavanja, ispraznosti nametnutih koncepata pomirenja i brojkama koje izrastaju u simbole a na kraju postaju teret.
Neke od najproblematičnijih brojki devedesetih tiču se ratnog Sarajeva. Jedna od tih brojki je broj ubijene dece tj. maloletnika u okruženom/blokiranom delu ovog grada.
Tokom proteklih 30 godina, u sarajevskom i federalnom javnom mejnstrimu, institucijama i kulturnom životu – broj od 1.601 postao je opšteprihvaćen, do razine običnog prolaznika na ulici. U gradu svi znaju za taj broj i obilato ga koriste. Slično važi i za ukupni broj stradalih/poginulih, kao i druge brojke. Te brojke su postali simboli. Jednostavnom TW pretragom „1.601 dijete“ nalaze se hiljade ovakvih, šablonskih rezultata.
Tako duboko ukorenjeni, ti simboli postaju teret jer nisu dokazivi relevantnim izvorima. Problem je, međutim, druge prirode. S njima, takvima, ne može se nazad. Ili je vrlo teško. Te brojke su postale deo identiteta grada i ljudi. Prisutne su i u svetskim medijima. Ako su jedan ili više njih dokazivo pogrešni, šta još može biti pogrešno? Ovo je opasan teren za kritiku.
Prvo, da bismo znali o čemu ovde govorimo, moramo da znamo administrativnu podelu Grada Sarajeva pred rasturanje SFRJ.
Predstavio sam to (naravno) na karti, kojih će biti još. Grad Sarajevo se, kao i Grad Beograd, prostirao na velikoj površini i sastojao od mnogo opština koje nisu bile deo urbane, gradske celine. Tako je i Sarajevo imalo gradske i ruralne opštine.
Za bilo koje brojke ratnog tj. opkoljenog/blokiranog Sarajeva, od značaja su isključivo 5 gradskih opština (obeležene posebnom bojom na karti) i ruralna opština Vogošća. To su opštine preko čijih teritorija se prostirao unutrašnji prsten tj. linija fronta prema urbanom delu grada tokom Rata u BiH.
Ovih 6 opština će tokom celog niza biti ključne.
Šta su unutrašnja linija fronta i posledično, spoljašnja linija fronta?
Crvenom linijom obeležio sam unutrašnju liniju sarajevskog fronta, a plavom spoljašnju liniju fronta. Kao što sam napisao, za utvrđivanje brojki ratnog tj. opkoljenog/blokiranog Sarajeva, od značaja su isključivo opštine predratnog Grada Sarajeva koje svojom teritorijom presecaju crvenu liniju na karti.
Zašto je to bitno? Zato što sa administrativnom podelom kreće sva zbrka oko brojeva.
Ta administrativna zbrka dovodi me do izvora za istraživanje, čija je vizuelna fasada karta s početka niza.
1. „Bosanska knjiga mrtvih“ (BKM), moj glavni izvor, nije osmišljena tako da prikazuje ratne žrtve prema zaraćenim stranama. Ne, ona (najčešće) daje uvid u opštine rođenja i opštine smrti žrtava, prema predratnoj administrativnoj podeli SR BiH na opštine.
Šta to znači?
To znači da se na osnovu BKM ne može utvrditi koliko je stradalih/poginulih u okruženom/blokiranom delu Sarajeva (pod kontrolom ARBiH/HVO), već se može doći do zbirne brojke za 6 opština koje presecaju unutrašnju liniju sarajevskog fronta. Dakle, zbirno za obe zaraćene strane na tom prostoru. Iako mislim da to nije bila namera autora/izdavača, ovaj problem je stvorio moralno i na svaki drugi način neprihvatljivu situaciju – za žrtve okruženog/blokiranog dela Sarajeva uračunavaju se i žrtve iz delova ovih 6 opština pod kontrolom VRS, a javnosti se (svesno ili nesvesno) predstavljaju kao žrtve opsade.
Tako se žrtve u delu grada pod kontrolom VRS, stradale od metaka/granata/snajpera iz dela grada pod kontrolom ARBiH/HVO predstavljaju javnosti i celom svetu kao žrtve opsade, a time i VRS. Malo je reći koliko je ovo neprihvatljivo. Za neke druge datume, srpske žrtve se priznaju (u određenoj meri), ali predstavljaju kao „žrtve politike Beograda…“, a ovde to nije slučaj, ovde se čini nešto još direktnije i neverovatnije.
Na BKM ću se vratiti dalje u nizu.
2. „Djeca žrtve rata 1991-1995“ u izdanju Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina (RCIRZ) iz Banjaluke, drugi je izvor za kartu s početka niza.
Monografija objavljena 2022. godine, našla se na udaru medija i javnosti iz Sarajeva zato što je u njoj bilo uključeno 6 imena stradalih (Srba) iz okruženog/blokiranog dela grada. Međutim, tu je rečeno dosta neistina, čemu je RCIRZ nespretno doprineo.
Kriterijum kojim su imena svrstana u monografiju RCIRZ nije bio sasvim jasan. Imena nisu svrstana po nacionalnoj kategoriji, ali u njoj su i maloletnici srpske nacionalnosti stradali na teritoriji pod kontrolom ARBiH/HVO, mada opet čak i tu ne svi, već zapravo njihov manji deo.
Ono zbog čega je RCIRZ krivo napadnut – jeste netačna tvrdnja da RCIRZ ovih 6 imena opisuje kao žrtve ARBiH, što se nigde nije tvrdilo, ali je usled nepreciznog kriterijuma u monografiji tako protumačeno. To je iskorišćeno za medijsku hajku na RCIRZ, najave tužbi i posledično uklanjanje nekoliko od ovih imena iz monografije.
Međutim, meni je ova „nespretnost“ i neopravdana „ispravka“ nenadano bila od velike koristi, jer sam na taj način posredno došao do toga koja su od imena iz monografije RCIRZ zapravo žrtve u delu sarajevskih opština pod kontrolom VRS (tj. ono što nije osporeno), te da tako uspešno privedem kraju rad na karti.
Ono što je možda već primećeno na prethodnim kartama je problem svrstavanja predratne opštine Ilidža.
Gradska opština čiji se tek manji deo (zelena boja na karti) nalazio s unutrašnje linije fronta. Zbog ranije opisanog problema u vezi sa BKM, nije moguće utvrditi koliko je maloletnika stradalo/poginulo u zelenom i narandžastom delu karte, a što je bitno za utvrđivanje tačn(ij)e brojke stradalih/poginulih maloletnika u okruženom/blokiranom delu grada. Jednostavno, BMK ne pruža te podatke.
Zbog ovog problema, moje kompromisno rešenje na karti (s početka niza) jesu nazivi delova grada u legendi, a u fusnutama njihovo pojašnjenje, bez tvrdnji da se radi o broju stradalih/poginulih u opkoljenom/blokiranom delu grada, jer veći deo opštine Ilidža koji je bio pod kontrolom ARBiH tokom rata (narandžasto) nije bio deo opkoljene/blokirane celine s unutrašnje linije fronta.
Da bih došao do imena i broja stradalih/poginulih u žutom i narandžastom delu karte (s početka niza), logično je bilo da imena iz monografije RCIRZ oduzmem iz BKM (pretpostavljajući da su i tamo) da bih tako dobio imena i broj stradalih/poginulih za deo grada pod kontrolom ARBiH.
Međutim, dolazim do neočekivanog zaključka. U Bosanskoj knjizi mrtvih (BKM) nedostaje 74 od 98 imena koja se odnose na prostor 10 opština Grada Sarajeva pod kontrolom VRS (slovima: sedamdeset i četiri). Za prostor 6 opština (tamnije plava boja na karti) njih 40 (slovima: četrdeset).
Svih 74 imena odnose se na maloletnike srpske nacionalnosti. Dakle, u BKM nedostaje 75,5% od imena svih stradalih/poginulih maloletnika u delu grada pod kontrolom VRS. Nekoliko puta sam sve proverio.
Ispod: deo moje evidencije za opštinu Ilidža a na osnovu imena iz monografije RCIRZ.
Samo po sebi, ovo je propust neverovatnih razmera. Međutim, tu nije kraj i dolazim do trećeg izvora: „Jedinstveni registar boraca/branitelja ARBi/HVO“.
Ovaj svima dostupni registar sam iskoristio da „provučem“ pojedinačno svako ime (+600) iz BKM za deo grada pod kontrolom ARBiH/HVO (žuto i narandžasto na karti s početka niza).
Razultat: zaključak da su 18 imena maloletnika, koji su u BKM upisani kao civili, zapravo bili maloletni vojnici ARBiH.
Ispod: 4 takva primera koja sam izdvojio zbog različitih nacionalnosti, pola i životnog doba u trenutku smrti.
Većinu grešaka/propusta koje sam kroz svoj rad uočio u BKM a koje se odnose na maloletne stradale/poginule na prostoru predratnog Grada Sarajeva, stavio sam na papir.
Ovde je spisak kroz 6 tačaka.
Iako verujem da je BKM uopšteno pouzdan izvor, greške koje sam naveo u prve tri tačke postavljaju znak pitanja.
Takođe, nemam razloga da verujem u lošu nameru autora/izdavača, ali imam pravo da dovedem u pitanje ulogu suizdavača i druge brojke i projekte Fonda za humanitarno pravo. Napominjem, ovo su propusti/greške samo za maloletne stradale/poginule na prostoru Grada Sarajeva.
Zato, s pravom mogu da kažem da nemam poverenja u brojke koje je FHP predstavio u vezi sa NATO agresijom nad SRJ.
Jedan od prioriteta Republike Srbije, kada se stanje u državi sredi na ovaj ili onaj način, trebalo bi da bude konačno utvrđivanje broja žrtava NATO agresije od strane stručne komisije. Brojka do koje bi takva komisija došla možda bude bila ista kao i ona predstavljena od strane FHP, ali imamo pravo argumentovano sumnjamo u rezultate rada organizacije koja je suizdavač knjige u kojoj se dogodi propust 74 od 98 imena maloletnih stradalih/poginulih srpske nacionalnosti.
Takođe, u nadi i želji da se ne ogrešim o bilo koju od žrtava, postavljam i spisak spornih imena i razloge spornosti.
Ova imena nisu dospela na moju kartu iz jednostavnog razloga što je kroz izvore nemoguće doći do podataka o životnoj dobi u trenutku smrti.
U slučaju da o bilo kojem od njih dobijem relevantne podatke koji bi potvrdili njihovo mesto na karti/u statistici, spreman sam da nehatni propust ispravim i to objavim.
Želim da privedem ovaj niz kraju, ali ostaje par bitnih stvari koje bi trebalo da budu rečene.
Dolazimo do suštinskog pitanja uloge i rezultata naših profesionalnih suočavača™ i pomirivača. Naim Leo Beširi je pre par nedelja, dan pred godišnjicu početka NATO agresije nad SRJ, objavio tvit čiji isečak ovde delim. U citatu na njega, učtivo sam ga upitao da li će jednu takvu objavu posvetiti spornim brojkama ratnog Sarajeva, obzirom na datum koji sledi. Takva objava, kao i sočni opisi propagande iz skrinšota, ali prilagođeni ovom slučaju, izostali su kao i svih prethodnih godina.
On, kao ni drugi součavači ne mogu da kažu da nisu imali vremena, obzirom na višegodišnju javnu dostupnost ovih podataka i njihovo prethodno problematizovanje. Misterija je to neka zašto reakcije izostaju.
Za istinu ćete se, zaista, morati pomučiti. Ja se, bogami, namučih.
Verujući da će ovaj niz proći zapaženo u javnosti Republike Srpske, želim da iskoristim priliku i ukažem tamošnjim vlastima, kako na entitetskom nivou tako i u Istočnom Sarajevu, da se uzmu u pamet i konačno krenu u sprovođenje zamisli o jednom modernom Muzeju Srba Sarajeva.
Okanite se folklornog patriotizma i ostavite generacijama i svetskoj javnosti jednu modernu instituciju koja će biti u stanju da iznosi relevatne i tačne podatke.
Za pred kraj, znajući da se u čaršiji s podozrenjem na ćirilicu gleda, ali preterano ne mari za ono što na njoj ostane, ostavljam ovde i verziju karte na engleskom jeziku.
Autor je kartograf i diplomirani pravnik
