Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić ocijenio je da je u aktuelnom trenutku primjeren stav Narodne skupštine da se predstavnici srpskog naroda uzdrže od odlučivanja i usvajanja propisa na nivou BiH koji se odnose na evrointegracioni proces.
Klokić je rekao Srni da je to ispravno s obzirom da je na tom planu nejasno ko donosi propise – parlamenti ili nelegalni Kristijan Šmit.
– Skupština, koja je usvojila pomenute zaključke, na ovaj način zapravo zahtijeva da se stvari nazovu pravim imenom i da se taj odnos Šmit-Evropska unija-BiH nazove pravim imenom – istakao je Klokić.
On je naveo da je obraćanje srpskih političkih i drugih faktora u BiH Evropskoj uniji na ovakav način prirodan slijed događaja, jer se BiH nalazi u ugovornom odnosu sa tom organizacijom, a sam ugovor predstavlja pravnu tekovinu EU, čija osnova je poštovanje demokratskih načela i ljudskih prava, te međunarodnog prava.
– Njime se naglašava važnost vladavine prava i nezavisnost pravosuđa. U tom kontekstu, Narodna skupština je u svojim zaključcima ukazala na činjenicu da je nehumano (sudsko) postupanje prema predsjedniku Srpske (Miloradu Dodiku), koji je ozbiljno narušenog zdravlja. Njega u vezi sa tim prisiljavaju da prisustvuje ročištu pred Sudom BiH, čime mu se grubo krše ljudska prava, a time se ne ostvaruje nezavisnost pravosuđa – rekao je Klokić.
Nedavno usvojeni zaključci u Narodnoj skupštini u vezi sa Informacijom o urušavanju pravnog poretka u BiH kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, kaže Klokić, nisu doneseni ishitreno, već pažljivo kao u svakoj parlamentarnoj demokratiji.
Klokić je rekao da su zaključci bazirani na važnim i nespornim činjenicama, među kojima je i ona da državljanin Njemačke Šmit, koji boravi u BiH i predstavlja se kao visoki predstavnik, nije imenovan u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma.
– I o toj činjenici se ne može imati stav, jer je ona naprosto takva – rekao je Klokić.
On je dodao da Šmit svoje djelovanje ne crpi iz pravne snage propisa već iz sopstvene samovolje, na osnovu koje je intervenisao u krivično zakonodavstvo BiH, ignorišući tako tekovine ljudske civilizacije i kulture u kojoj samo zakonodavni organi mogu donositi zakone, te je na tom planu prekršio i ljudska prava i slobode kroz napad na parlamentarnu demokratiju.
– Djelovanje Šmita nije moguće uklopiti u pravne kategorije, pa stoga i ne čudi to što Narodna skupština uvijek iznova ukazuje i podsjeća da pravna tekovina EU ne prihvata, odnosno ne prepoznaje situaciju u kojoj je moguće da pojedinac nameće svoju volju kroz pravni akt, bez da za to ima pravni osnov. Čak i kada bi bila riječ o legalno izabranom „visokom predstavniku“, ni tada ne bi bio ostvaren uslov da tako izabrana osoba sebe stavlja u ulogu zakonodavca – pojasnio je Klokić.
