Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vojin Mitrović rekao je da će Vlada Srpske i resorno ministarstvo nastaviti politiku podsticaja za privredu Srpske kako bi bila povećana produktivnost i konkurentnost privrednih subjekata, te zadržana radna snaga.
Mitrović je u intervjuu Srni rekao da je u 2024. godini za podsticaj za povećanje plata izdvojeno 23,5 miliona KM, odnosno za period jul-decembar 2023. i januar-jun 2024. godine, kojima su obuhvaćena 844 privredna subjekta sa 68.500 radnika.
– To je veoma važno zbog povećanja kupovne moći radnika i poboljšanja njihovnog materijalnog položaja, a s druge strane pomoći privredim subjektima da lakše podnesu povećanje plata kroz subvencije – naglasio je on.
Prednost blizina EU
Kada je riječ o podsticajima za direktna ulaganja, kako su u prethodnom zakonu bila definisana, Mitrović je naglasio da je u 2024. godini izdvojeno oko 11 miliona KM, pri čemu je obuhvaćeno 159 privrednih subjekata sa oko 12.000 radnika, a vrijednost investicija koje su podržane je oko 52 miliona KM.
– Direktna ulaganja su se odnosila na nabavku novih tehnologija, te unapređenje tehnološkog nivoa opreme s krajnjim ciljem povećanja produktivnosti i konkurentnosti – rekao je Mitrović.
On je dodao da je lani izdvojeno i 185.000 KM za 15 privrednih subjekata s ciljem održavanja i oživljavanja starih i umjetničkih zanata.
Mitrović je naveo da su od 2019. godine do kraja 2024. godine izdvojena 132 miliona KM za podsticaje, od čega 85 miliona na podsticaje za povećanje plata 74.000 radnika.
– S druge strane, za direktna ulaganja izdvojeno je 46,9 miliona KM, a ukupne investicije koje su kroz ovaj podsticaj podržane iznose 300 miliona KM – rekao je on.
Govoreći o novom zakonu o stranim ulaganjima Mitrović je rekao da nema mnogo promjena, osim u nekim formulacijama u vezi sa određenim nadležnostima. Osim ovog, usvojen je i Zakon o samostalnim privrednicima, kojih je 26.000, čiji je cilj prije svega podsticanje starih zanata.
Mitrović kaže da je prednost Srpske blizina EU, što se pokazalo posebno u vrijeme pandemije virusa korona.
– Tada se pokazalo da su zemlje EU koje imaju pogone u Aziji i drugim dalekim zemljama imale ogromne teškoće u snabdijevanju i dobijanju određenih komponenti za konačne proizvode, ali i velike troškove – naveo je ministar privrede.
Reforma obrazovnog sistema
Mitrović je naglasio da određeni privredni subjekti žele da svoju prozvodnju prebace u Srpsku, te dodao da postoje tendencije i da automobilska industrija svoje pogone iz Evrope izmjesti u Srpsku.
Mitrović smatra da je važna i reforma obrazovnog sistema, pri čemu treba uvažiti zahtjeve poslovne zajednice za određenim profilima djelatnosti koji do sada nisu bili predviđeni i na tome će resorno ministarstvo sigurno raditi.
Prema njegovim riječima, u 2024. godini zabilježeno je poboljšanje, prije svega u oblasti pružanja usluga, trgovine, ugostiteljstva, malo tome su doprinijeli poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo.
– S druge strane prerađivačka industrija, odnosno industrija uopšte imala je drastičan pad u ovom periodu, a sredinom 2024. godine dolazi do oporavka industrijske proizvodnje – rekao je on.
Mitrović je istakao da je 2024. godine zabilježen pad industrijske proizvodnje 6,7 odsto, a uzimajući u obzir prerađivačku industriju pad privredne aktivnosti u okviru prerađivačke industrije iznosio je 5,4 odsto.
– Ako posmatramo uticaj prerađivačke industrije na ukupnu industrijsku proizvodnju jasno je da je on znatan, jer od ukupne industrijske proizvodnje na prerađivačku odlazi 63,3 odsto. Jasno je i da je ukupna insustrijska proizvodnja pala zbog prerađivačke industrije – rekao je Mitrović i dodao da je to uticalo i na pad broja zaposlenih u industriji koji je dostigao 4,7 odsto, a u prerađivačkoj 6,1 odsto.
Povećanje cijena sirovina
Mitrović je rekao da su zbog svega ugroženi kožarska i tekstilna industrija, prije svega zbog konkurencije azijskih zemalja koje imaju jeftinu radnu snagu, tako da partneri sa Zapada vrše pritisak na privredne subjekte u Srpskoj da smanje cijene u uslužnoj djelatnosti.
To, smatra on, automatski prouzrokuje smanjenje njihove konkurentnosti i smanjenje izvoza, što automatski povlači smanjenje broja radnika koji je iznosio 12,7 odsto.
Mitrović je rekao da sukobi u Ukrajini i Bliskom istoku utiču na cijeli svijet, a time i na EU, Balkan i Republiku Srpsku.
– Srpska je zbog ovih sukoba suočena i sa povećanjem cijena sirovina koje nabavlja u EU, odnosno zemljama okruženja, a povećane su cijene energenata zbog čega su privredni subjekti povećali cijene proizvoda čime je konkurentnost u padu – rekao je Mitrović.
On je naveo da je industrijska proizvodnja lani smanjena za 6,7 odsto, prerađivačka 5,4 odsto, te je naglasio da će ozdravljenje privrede EU imać uticaja na poboljšanje uslova poslovanja i privrednika u Srpskoj.
– Zbog pada industrijske proizvodnje resoro ministarstvo je lani donijelo niz zakona kijima se žele poboljšati uslovi poslovanja privrednih subjekata s ciljem poboljšanja njihove konkurentnosti na domaćem i inostranoim tržištu kroz povećanje produktivnosti – rekao je Mitrović.
