Pravno odjeljenje OHR-a prije više od deset godina dalo je pisano tumačenje u vezi sa imovinom u kojem je iznijelo stavove identične stavovima Republike Srpske, a suprotne presudama Ustavnog suda BiH u vezi sa poljoprivrednim zemljištem i šumama, rekao je profesor banjalučkog Pravnog fakulteta i spoljni član Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine Srpske Darko Radić.
On je istakao da je mišljenje Pravnog odjeljenja OHR-a na tragu mišljenja Venecijanske komisije koja je ocijenila da Sporazum o sukcesiji reguliše odnose između država koje su ga potpisale, a ne odnose unutar države BiH.
– Pravno odjeljenje OHR-a je u vezi sa zahtjevom podnosioca u predmetu od 22. aprila 2011. godine u pisanom mišljenju navelo da se Sporazum o sukcesiji ne može shvatiti kao sporazum kojim se uređuju pojedinačna prava institucija BiH, entiteta i Brčko distrikta na imovinu izvedenu iz Sporazuma, te da djeluje isključivo radi uspostavljanja normativnih prava država nasljednica u pogledu njihovog uzajamnog odnosa – rekao je Radić za „Glas Srpske“.
Sa druge strane, ističe Radić, Ustavni sud BiH na potpuno drugačiji i pogrešan način tumači i poziva se na Sporazum o sukcesiji.
Radić je rekao da Ustavni sud BiH smatra da sve što je nekad pripadalo Saveznoj Republici BiH i sve što Sporazumom o sukcesiji pripada BiH treba da bude državna imovina, što je potpuno pogrešno.
– Venecijanska komisija je rekla da Sporazum o sukcesiji govori šta pripada BiH u odnosu na druge bivše jugoslovenske republike, ali ne kaže kome u BiH će pripasti. A u BiH pripada onome kome pripada po teritorijalnom principu, koji je poštovan kod privatizacije – rekao je Radić.
On pojašnjava da je prema Zakonu o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima i bankama, Srpska privatizovala, odnosno prodala sve ono što se nalazilo na njenoj teritoriji.
Radić je istakao da u Ustavu BiH ne postoji riječ državna imovina, niti postoji odredba koja kaže da je Parlamentarna skupština BiH nadležna da to uređuje.
– Druga stvar je da na nivou BiH nikada nije donesen zakon o vlasništvu ili o državnoj imovini. Ti zakoni su uvijek donošeni na nivou entiteta. Dakle, da je tvorac Ustava BiH imao na umu da BiH ima imovinu, valjda bi bi to stajalo u njemu i valjda bi za ovih 26 godina bio donesen nekakav zakon – rekao je Radić.
Govoreći o posljedicama odluka Ustavnog suda BiH, Radić je istakao da je prva posljedica politička.
– Ako je 43 odsto teritorije Srpske pod šumama i šumskim zemljištem, a oko 80.000 hektara poljoprivredno zemljište, to znači da možemo doći u situaciju da se BiH uknjiži kao vlasnik polovine teritorije Republike Srpske. Dakle, možemo doći u situaciju da državna zajednica sastavljena od dva entiteta bude vlasnik polovine zemljišta jednog entiteta – objasnio je Radić.
On dodaje da je druga posljedica razvlašćivanje Republike Srpske, a treća implikacija po budžet Republike Srpske, koja više ne bi mogla da ubire prihode od davanja koncesija, a, izeđu ostalog, bilo bi dovedeno u pitanje funkcionisanje „Šuma Srpske“.
Radić je istakao da Ustavni sud BiH kada definiše državnu imovinu u obrazloženju nabraja i vode u rijekama i jezerima, što znači da budući hidropotencijali ili izgradnja postojećih projekata može zavisiti od institucija BiH.
– Trenutno imamo problem u vezi sa izgradnjom Hidroelektrane „Buk Bijela“ koju zajednički treba da grade elektroprivrede Srpske i Srbije, pri čemu je posebno značajno što se „Buk Bijela“ ne gradi u dijelu Drine koja predstavlja graničnu liniju, već u njenom unutrašnjem toku – rekao je Radić.
Odgovarajući na pitanje o tome šta se suštinski može desiti ako Republika Srpska, u skladu sa spornim odlukama, ostane bez svoje imovine, Radić je rekao da bi u tom slučaju Srpska u roku od nekoliko godina bila svedena na rang neke kulturne i obrazovne autonomije bez ozbiljnijih atributa državnosti.
– To suštinski i jeste cilj onih koji rade sve ovo o čemu govorimo. Ako ne upravljate svojom imovinom, ako ne možete davati koncesije i omogućavati strane investicije, onda ostajete bez prihoda za finansiranje institucija. Dalje, došlo bi do formiranja korporacija i ministarstva na nivou BiH, čime će naša ministarstva, recimo Ministarstvo poljoprivrede postati suvišno. Znači, radi se o dvostruko opasnom procesu – rekao je Radić.
