Piše: Rajko Vasić
Pare su, uvijek, pouzdan znak da je država sklopljena, skrpljena, sastavljena na silu ili nekom pogreškom.
Pare su, uvijek, krajnji znak definitivnog razlaza.
Mogu još da se vuku repine pored ograde, da se glumata suživot i ravnopravnost, da se žurno optimistično izvikuju europske integracije, reforme i reform-torte.
Može i do sukoba da dođe.
Može to da traje i nekoliko mandata, i decenijama.
Ali, opstanka nema.
Kada se, kao znak razlaza, pojavljuju međunacionalna mržnja, dugovi istrebljenja iz prijašnjih ratova, razni radikalizmi u javnosti, može da se to nekako pravda i prikriva. Ali, pare ne mogu da se prikriju niti da se namire.
„BiH“ ima finansijsku politiku kojoj je cilj da finansijski uništava Republiku Srpsku. Nisu to samo blokade velikih projekata u Srpskoj. To je u samim temeljima „BiH“.
Nije bilo dovoljno što je usrani Ivanić dao jedan račun za PDV. Već ga neprestano potkradaju od Republike Srpske. Stalno je borba oko koeficijenata.
A jednostavnije je bilo da Republika Srpska ima svoj račun, Federacija svoj, a kada se usvoji budžet, svako uplaćuje svoj dio, za potrebe finansiranja zajedničkih institucija. Samo ustavnih.
Centralna banka BiH ima zaleđena sredstva, sedamsto-osamsto miliona maraka. I nikako se ne dozvoljava podjela tih sredstava.
Sada je došlo do apsurda. Zbog nekog spora Srpske i slovenačke kompanije, tužena je „BiH“.
Svi misle da „BiH“ postoji. Ali se sad pokazuje da „BiH“ niti može da vodi sporove, niti može da plati.
Pa Termin Nikšić, premijer Federacije koje nema, mora da srbuje kako bi ortodoksnim muslimanima unitaristima pokazao pravovjerje. I ne dopušta isplatu na osnovu dogovora, ne propušta budžet „BiH“… Sa budžetom će nas baš zajebat…
Vrijeme je da pokupimo svoje igračke.
Prvo račun PDV, a odmah izbori Republike Srpske.
