Piše: Rajko Vasić
Kapital je nemoćan, ali može da načini veliko sranje. I pored toga, svako će ga se dočepati, kome to pođe za rukom. I neće ga se odricati dok ne propadne.
PSŽ je dospio u ralje velikog kapitala. Godinama je na „tržištu igrača“ činio nasilja – i ništa nije osvojio. To je zanimljiva istorija. Klub koji se transformisao od Safeta Sušića do onog anarhističnog Nejmara.
Španska La liga je takođe u raljama velikog lapitala.
Real Madrid je generator kapitalskog zla. On drži u svojim šakama La ligu, tu organizaciju za torturu nad svim drugim klubovima. Drži sudijsku organizaciju koja mu pomaže svake srijede i nedjelje. I kad treba i kad ne treba.
Sinoć je Gil Manzano propustio da sudi deset očiglednih stvari protiv Reala. Trebalo je da isključi Kamavingu i Vinicijusa.
Real je tim nakupovanih igrača. Oni su, većinom, transformisani u čudovišta. Čast Modriću, nekad Krosu…
Samim činom potpisa ugovora, igrači počinju da se izvitoperuju, ko daska na kiši i suncu. Pomisle da su velike zvijezde, da su čudo. Tako odmah počnu da igraju za sebe. Postaju nesposobni da igraju za tim.
Njihovo znanje i sposobnosti, koji su nesporni, padaju u drugi plan. Oni postaju ragbisti, umjesto tehničari. Kamavinga, Ridiger, Vinicijus… tuku ko motorkom.
Real je šumsko gazdinstvo. U tom timu bi mogao da igra i Fadil Stil.
Od takvih igrača, takvog psihološkog prednapona, nemoguće je stvoriti tim, igru, psihološki monolit. Zato mnogi u Relau lako propadnu. Dođu sa referencama i narcisoidna psihoza ih ne prihviti. Gotovo.
Barselona je iz Katalonije. Samim tim, ona je proglašena neprijateljem Reala, Madrida i cijele Španije. Madridskim unitaristima je independencija razlog za uništenje svega katalonskog.
FCB ima kapitalsku osnovu, ali nema nikakvu moć.
Prethodno rukovodstvo kluba je skoro uništilo Barselonu. Dovelo je do bankrota. To trpi i fudbalski tim, i košarkaški i rukometni. Jedino cure fudbalerke ubijaju živu silu.
Jedva je izašla na pravilo La lige, da može da troši koliko zaradi. U takvoj situaciji, FCB je posegnula za dječacima iz La Masije, svoje nestvarne fudbalske škole. Oni su momci, dječaci, skoro djeca. Šesnaest, sedamnaest, dvadeset godina.
Oni se igraju. Nisu ničim opterećeni. Neki su prije četiri mjeseca postali profesionalci, potpisali prvi ugovor. Imaju dvadeset godina, a igraju kao iskusani igrači od 28.
Oni se savršeno razumiju. Oni govore istim fudbalskim jezikom. A brzo su naučili sve azbuke. Za koje je nekad trebalo deset godina i šesto utakmica.
Tu su i dva djeda. Levandovski i Rafinja. Ali ne iskaču iz te dječije igraonice Barse. Levandovski je sinoć odigrao magičnu loptu, isprve, za Jamala. Dijete Lamin se, potom, prozajebavalo kroz šesnaesterac. Rafinja je izveo onaj skokšut glavom kao iz vještačke inteligencije.
Ja sam, prije petnaest godina, Kurtoi dao gol iz penala. Tad je bio dječak, treći golman Atletika. Te godine je De Gea potpisao za Mančester Junajted. Ali, Kurtoa je danas div sa skoro dva metra. I dati mu gol glavom sa više od deset metara, ravno je savršenstvu.
Barselona je sinoć u Džedi ponizila Real Madrid. Oni su sa ceremonije, sa igrališta, otišli kao da su zaista posrani nekom rijetkom litom. FCB je ponizila i kapital, i moćnike fudbala, i manipulacije.
Najveća dobit je što je Barselona sposobna da unatoč svemu, a to traje decenijama, taj nevidljivi i najmoćniji FK, kapital i moć, rodi mlade igrače i za dan ih uklopi u tim. Tako dobije psihološki monolit koji je najzdraviji i teško se razbija.
Dabome da ima slabosti. Ako neko može da igra stopostotni presing 95 minuta, i ima dvojicu koji su vješti da daju gol, lako će poraziti Barsu. Oni nisu stvoreni za dule već za igru.
Hansi Flik još ne razumije Barsalamasiju. Ali im i uspješno daje slobodu igre. Mora poraditi na osiguračima.
Nedipustivo je da Mbaba onako trči i daje gol. Neko mora da stoji uz njega, da ne može da dobije loptu. Jedan ili dva osigurača moraš imati, kod kornera, kod iznenadnog gubirtka lopte u napadu…
Nu.
Ovo je Božije i samo ću se nadati da će Barsa ovakva da ostane.
